Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

Ка ои Сваки ћути, ништа не говори. Доцкан рече Церовић Новица: уХа несреће, од Брда главари, „Зар главара нема никојега, „Који смије покупити војску „Без изума нашег господара г „Послушајте мене Церовића, „Ја ћу, рече, кабајет теглити » Од нашега славног господара; „Ако ико буде умирали, „Умријеће зато Церовићу. „Него, браћо, ви ме послушајте.“ Тадер скочи војвода Миљане, Те Новицу у лице пољуби: „Теби Фала, мој соколе сиви, „Теби фала на твојој работи, „Ми ћемо те, брате, послушати.“ Тадај рече Церовић Новица: „Ха соколе, војвода Миљане, „Па кад дођеш танкој твојој кули, „Немој сјеђет, немој дангубити, „Него хитро ситну књигу пиши, „Отправи је питомој нахији, „А на руке капетан-Захари, „Нека купи од нахије војску,

100,

105

110

115

„Пек је води преко Бјеласице, (планине)

„Нек удари на бијпле овце. „И куми га Богом истинијем, »Да не бјежи натраг у нахију,

„Но кад прими плијен са планине,

„Нека иде Колашину граду. „ А ти чујеш, војвода. Миљане,

120