Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

290 |

„Изведи их напрема Никшића, »Одовуд се Брда окупила,

„Иде војска на Колашин љути, „Па се бојим муке од грађана, „Грађани су љути крајичници, „Пак ће Турци за то разумјети, „И на нас ће одмах ударити, „Но нек ти је на искупу војска, _ уПа ми стражу чувај од грађана, »Да ми с краја не учини квара.“ Па кад ону књигу оправио,

Ону посла, и четврту пише,

И шаље је у Бијелу Горњу

А на руке капетану Јову: »„Покупи ми Бијељане момке

» Хајде шњима бијелу Јаворју.“ А кад ситне књиге растурио, Књиге му се по часу стигоше А Срби се на ноге дигоше; Како коју књигу направљао, Тако редом војска долазила. Мало стао Церовић Новица, Мало стао, много не трајао, Ал' ето ти Мата Радовића На његова вранца огњевита,

2

А за њиме војска убојита, Докле војска у Јаворје дође, Сви сједоше и отпочинуше ; Ал' ето ти Савовић-Милоша Су његово три стотин' војника, Све Пипера љутог убојника, Докле војска у Јаворје дође,

225

230

235

240)

250