Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

„4: ИВЕ Сви сједоше п отпочинуше; Док ево ти капетана Јова, И он дође и доведе војску, Кад дођоше, сви отпочинуше; Ал' ево ти Сава капетана Од Спровца мјеста крвавога И за њиме шес' стотин војника. Кад се српска војска окупила, И од труда мало починула, Ондај рече Церовић Новица : „Дижимо се, моји соколови, „Вријеме је нама путовати,

„Да идемо с војском кроз планину,

„Е ће сјутра удрити Брђани „Па крваву Колашину граду, „Моја браћо, да их не издамо, „Него сјутра да их ударимо.“ Па отален на ноге скочише,

Уз планину војску поведоше, Сињавину здраво пријеђоше, Примише се Врха Јабланова.

Ту Новица уставио војску,

И оваку ријеч бесједио: „Стан'те, браћо, да отпочинемо, „Ко је гладан, љеба заложите, „Ко је жедан, воде се напијте, „Ко је трудан, санак боравите, „Е смо пришли до катуна близу, „Па кад бисмо зору опазили, „Ондај, браћо, да се наредите, »Да на Турке сложно ударимо, „А ја ћу ви на стражу сиђети.“

ТО)

295

260

265

270

215

280