Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

292 Послуша га војска сваколика, Ту сједоше и отпочинуше, А Новица на брдо стојаше, Те слушаше шибе убојите. Док пукоше шибе на Јасење, А то чула наша српска војска, Пак удари капетан Захарије, А силни га Турци дочекаше, Побише се огњем из пушака. Ту Захариј' добра срећа. била, Натраг Турке повратише грдно, Четрдест их глава откинуше, И стотину роба заробише, И велики плијен прифатише. Па почеше Колашинци Турци Један другог братски дозивати Да се дижу на ноге лагане, И да Турци у поћеру крену. Таман ћаху на ноге устати, Но их веља мука притиснула, Удари их Миљан војевода На крвава Колашина града. Тек је Миљан с војском ударио, Много их је јада учинио, Три махале њима изгорио, И крвава града саломио, Сто и шесет глава посјекао, Три стотине роба заробио. Докле Миљан до џамије дође, Бе бијаху серашћери Турци Себе тврдо у њој затворили, Себе бране огњем из пушака.

29)

300

"310

315