Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

ВЕНЕ Виче Миљан жестоке Брђане: „Ха напријед, моји соколови, „На џамију јуриш учините „Нећемо л' јој врата саломити „И исклати по џамији Турке.“ Како чуше жестоки Брђани, Како чуше, јуриш: учинише. А пред њима Миљан војевода На својега хитрога ђогина, Догнао га џамији на врата, Па у врата ногом ударио, Од џамије врата саломио. Кад виђеше серашћери Турци, На Миљана огањ оборише, И Миљану рана зададоше. Докле Миљан паде на кољену, И кликује из грла бијела: „Не бојте се, крвави Брђани, »ја нијесам, браћо, погинуо, „Него мале ране задобио, »Од рана ми ништа бити неће.“ Кад то чуше жестоки Брђани, Ондај они јуриш учинише, За остра се ножа приФатише, И к Турцима јуриш учинише, Па поклаше по џамији Турке, Серашћера шесет п четири. Када зачу Петар капетане; Он удари с војском на Липово, И опали Бабљак и Дријенак, И крваве Пепића чардаке. То разумје Церовић Новица,

320

395.

330

385

34)

345