Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

294

Па удари на седам катуна. Како дође те удари с војском, Опали их зграде и оборе, Јадне Турке преда се узеше, Доста их штете нанијео:

Сто четрдест глава откинуо, Три стотине роба заробио,

И велики плијен шићарио. Похараше крвавога града,

Што је њима многа дао јада, Исјекоше крајичнике Турке Колашинске и с других крајева, Па отолен на Липово пође. Када сиђе на Липово војска, Ту је трудну војску уставио. Док ево ти Петра капетана, Нови пошту што је учинио, Турске главе што је посјекао, И робова што је заробио. Гледа често Церовић Новица, Кад ђе виђет' војводу Миљана, Кад ће доћи с Колашина града, Да му каже Миљан војевода, Колико је глава откинуо,

И колко је роба заробио.

Док ето ти војводе Миљана, Миљан дође Церовић-Новици,

· И братски се они ижљубише, Питаше се за мир и за здравље, Каза Миљан храбром Церовићу Да је роба триста заробио, Сто шездесет глава посјекао,

350)

355

360

370

380