Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

ујер ће наше потопити лађе.“ Крманџије лађе исправише,

И ђемију царску опколише. Али пуче пушка од Турака, И погоди силнога јунака

На шппруну Јовићевић-Ника, Паде јунак у дружину мртав. У то српске приступише лађе, За ђемију руком прифатише, Ал' су Турци топа напунили, А тобџија мићу припалио,

Да запали топа огњенога,

Да подави лађе и јунаке,

Ал' не даде соко тица сиви, По имену Радовић Илија,

Но га веслом удари од лађе, Колико га удри полагано, Мртав Турчин паде у ђемију, У то скочи Маркишин Стефане, Он из лађе скочи у ђемију, Крманџији оспјече главу.

У то, брате, остали јунаци

У ђемију листом ускочише, По ђемији Турке пофаташе, Двадест п пет глава окидоше, А остали у Блато скочише. Друга пуста царева ђемија Измаче им Блатом широкијем. У то приспје Машовићу Јоло Са сердаром Грујичиним Јоком, зе ђемијом лађе натурише, На ђемију сипљу огањ живи,

175

180

185

190

195

200