Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
ујер ће наше потопити лађе.“ Крманџије лађе исправише,
И ђемију царску опколише. Али пуче пушка од Турака, И погоди силнога јунака
На шппруну Јовићевић-Ника, Паде јунак у дружину мртав. У то српске приступише лађе, За ђемију руком прифатише, Ал' су Турци топа напунили, А тобџија мићу припалио,
Да запали топа огњенога,
Да подави лађе и јунаке,
Ал' не даде соко тица сиви, По имену Радовић Илија,
Но га веслом удари од лађе, Колико га удри полагано, Мртав Турчин паде у ђемију, У то скочи Маркишин Стефане, Он из лађе скочи у ђемију, Крманџији оспјече главу.
У то, брате, остали јунаци
У ђемију листом ускочише, По ђемији Турке пофаташе, Двадест п пет глава окидоше, А остали у Блато скочише. Друга пуста царева ђемија Измаче им Блатом широкијем. У то приспје Машовићу Јоло Са сердаром Грујичиним Јоком, зе ђемијом лађе натурише, На ђемију сипљу огањ живи,
175
180
185
190
195
200