Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

Десет у њу погибе Турака,

И кћаху је, брате, уфатити, Но ђемија бјежи пут Лесандра, (6 Лесандра је топи обранише И остали цареви бродови,

Те утече грдно и рањено,

Да се Фали скадарском везиру, Како Блато чува и Лесандро Од витеза од Црногораца,

А Срби се натраг повратише, И на Блато сви се прикупише. Саде, побре, ти слуша јунаке, Који јесу погинули овђен

У овоме боју крвавоме

И јуришу на царске ђемије: Погибоше два Јовићевића, Оба брата од оца и мајке, Јовићевић Нико и Периша; Погибоше до два Пејовића, Пејовићу Саво и Манојле,

И делија Машановић Јоко;

А дванаест рана допануло, Остали се здраво повратише, Здраво дошли на Ријеку равну, На Ријеку на Црнојевића,

Ту ђемију царску извезоше, На ђемију топа царевога

(у двадесет пи четири главе, Пак све турске главе оправише Више Спужа града бијелога, На мрамору попа Радосава, Који бјеше скоро погинуо

[55] (= ОЈ

(56 сл

220

> > сл

230

> о сл