Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
804
Пе У
„Да Фармарке село изгоримо
„И Кокоте хариш учинимо,
» О тијем бисмо лахе уплашили, » И ми Турци мало починули.
„А ево нам згода превелика ! „Књаз Даниле није на Цетиње, „Но је поша с његовом књегињом „На тефериџ на Ловћен планину, „Са Данилом српске поглавице, „Што би дошле њима у индату.“ На то паша њима одговара: „Турци браћо, жалосна вам мајка ! „Није оно Љешанско јунаштво, „Да отимљу поља и ливаде,
„И да сјеку крајичнике Турке „Опоред наше варош-Подгорице, „Но Данила Петровића књаза, „Који метну у ред Црногорце, „Да не смије натраг побјегнути, „Но на себе Турке дочекати, „Да се бојим бруке и срамоте, „јер ће наша изгинути војска, „јер су, Турци, зорни Црногорци. „Откад Ферик-пашу задобише
„ И цареву војску исјекоше
„На Граховцу пољу широкоме, „Не страше се до Бога никога. „али хајте, дижте Подгорицу
„ И њезине околине љуте,
„ја ћу дићи војску од низама,
„ И кренућу убојне топове, | „Да на влашко племе ударимо,
25
35
4()
иој ст сл