Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

310

Џјевајући и пушке мећући

На весеље књазу господару. 70 Састаде се три хиљаде Орба

На Цетиње насред Горе Црне

Код бијела двора Петровића.

Починуше храбри Црногорци,

Вино пију у механе винске, 15. А замећу велико весеље,

Док изшета Петровићу књаже,

Според њега свијетла књагиња,

Из својега госпоцкога двора,

Држећи се за бијеле руке, 80 Шетају се по народу своме,

И свој народ мило поздравише, Госпоцки им књаже говораше: „Црногорци, моји соколови!

„Пијте вино и веселите се, 85 „Ели вама за то мило чути,

» Бе два цара иду на весеље

» У ваљатну моју Гору Црну,

»дДа ми крсте моје чедо младо.

„Гледају ме како брата свога, 90) „Биће за вас срећа, ако Бог да! „Истурите свађе и мрзила,

„Бубите се ка браћа рођена,

„Бог ће дати и богородица,

»Брао ће ни доћа и Никица, 95 » И књаза ће загрлити стрица,

» И вњагињу своју милу стрину,

» И његове родитеље драге,

„Родитеље и народ остали,

„Па ће срећа бити у напријед. 100