Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

8

У А ва то зна народ инострани, » И слави не вас свијет остали, »Проглашено име Црногорско. „И знате ли браћо Црногорци, » Од земана Душана Стефана,

„Није стекла земља, господара,

„Како што је српска Гора Црна

„ Свијетлога Петровића књаза; удавиде ни све седам краљева,

„И књажевства и народ остали.

„Но слутајте вјерно господара,

уБит' ће наша проглашена, фала,“

Ноћца прође, а неђеља, дође, Црногорци рано уранише, И милу се Богу помолише, Па војводе војску уредише У параду како и господу,

Халај барјак пред собом развише.

Па војводе напријед кренуше, Остали се барјаци развише, Ове војводе један уз другога, Капетани један уз другога,

И остали Срби изабрани,

Те нијесу грђи но главари. Фала Богу и Петру светоме, Чудне славе, велика весеља ! Дивно ти је виђет Црногорце У параде кад се уредише,

Ђе се вију крстати барјаци, А. играју коњи и јунаци,

А из гласа поју Црногорци, Док сретоше књажеве кумове,

135

140

150

155

160