Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
И
Нит' цареве очима виђесмо,
Који јесу повиши од књаза,
Ми држимо у нашој памети,
Тако добро ниђе нитко нејма, 990) Да је бољи од свакога краља.
Да ј мудрији од свакога краља,
И зато је нама виша жалост.
Војвода Цуцки.
Јаох нама до великог Бога !
Црни ли ни дани освануше ! 295 Ми се бјесмо мало проширили,
Изјавили у Рудине овце
Поред б'јелог града Никшићкога, Слободно се по Рудинах шире,
Љуто ли нам плачу крајишници. 300
Војвода Граховски.
Уздахпу из свег срца и проли сузе.
Драги Боже! жалостна ли дана!
Турци су ме једном освојили
И Грахово моје изгорели,
Утекосмо каменој пећини,
Биранијех четрест јунака 305 С мојијем се оцем затворише,
С мојим оцем војводом Јаковом,
Бијаху не дрвљем и камењем,
И гораху сламом и сијеном,
И паљаху прахом и барутом, 310 И могасмо муке преносити,
Па не грдно Турци преварише,