Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

И

Нит' цареве очима виђесмо,

Који јесу повиши од књаза,

Ми држимо у нашој памети,

Тако добро ниђе нитко нејма, 990) Да је бољи од свакога краља.

Да ј мудрији од свакога краља,

И зато је нама виша жалост.

Војвода Цуцки.

Јаох нама до великог Бога !

Црни ли ни дани освануше ! 295 Ми се бјесмо мало проширили,

Изјавили у Рудине овце

Поред б'јелог града Никшићкога, Слободно се по Рудинах шире,

Љуто ли нам плачу крајишници. 300

Војвода Граховски.

Уздахпу из свег срца и проли сузе.

Драги Боже! жалостна ли дана!

Турци су ме једном освојили

И Грахово моје изгорели,

Утекосмо каменој пећини,

Биранијех четрест јунака 305 С мојијем се оцем затворише,

С мојим оцем војводом Јаковом,

Бијаху не дрвљем и камењем,

И гораху сламом и сијеном,

И паљаху прахом и барутом, 310 И могасмо муке преносити,

Па не грдно Турци преварише,