Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
855
На сто вјера те не извадише, На Божје не вјере посјекоше, Ту изгубих и оца и сгрица И витеза Поповића Вука
И нашега друштва половину На муке им живот извадише,
А нас друге с собом одведоше,
И жалосну остарјелу мајку. И још моју сестру јединицу, Бацише не у ледној тамници, И свезаше у турске синџире Већ у гвожђе од стотину ока, И чујте ме, браћо Црногорци!
Баш какве сам муке преносио, Проста и та жалост при овојзи,
Што не данас нађе изненада.
Сенатор Пламенац.
Добро. знадем, граховски војвода,
ЖКиво ми је срце покосио,
Куд те среће, да га и не знадем,
А и мене беше поширио,
На Карић ни куле оградио,
И Годиње село освојио, Одузео Совину планину, Потиснуо земљу Арбанију, Баш смо веље добро изгубили.
Сердар Бошковић.
Знам, војвода и сви сенатори, Већ како смо дабро изгубили,
315
920
930
335