Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

855

На сто вјера те не извадише, На Божје не вјере посјекоше, Ту изгубих и оца и сгрица И витеза Поповића Вука

И нашега друштва половину На муке им живот извадише,

А нас друге с собом одведоше,

И жалосну остарјелу мајку. И још моју сестру јединицу, Бацише не у ледној тамници, И свезаше у турске синџире Већ у гвожђе од стотину ока, И чујте ме, браћо Црногорци!

Баш какве сам муке преносио, Проста и та жалост при овојзи,

Што не данас нађе изненада.

Сенатор Пламенац.

Добро. знадем, граховски војвода,

ЖКиво ми је срце покосио,

Куд те среће, да га и не знадем,

А и мене беше поширио,

На Карић ни куле оградио,

И Годиње село освојио, Одузео Совину планину, Потиснуо земљу Арбанију, Баш смо веље добро изгубили.

Сердар Бошковић.

Знам, војвода и сви сенатори, Већ како смо дабро изгубили,

315

920

930

335