Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
"356
Кад ни Турчин бјеше ударио,
И сподоби Брда неколико,
Ја се с тобом затворих у кулу Бранисмо се, доклен узмогасмо, Кад не турске силе освојише, Ми од јада кулу запалисмо, Запалисмо, пак је остависмо,
Па у нашег књаза долазисмо, Књаз изрече, па и не порече:
· „Баш аферим, Бошковић-сердару ! »јер се не кће предати Турцима, „Но си своју кулу запалио; „Бољу ћу ти кулу оградити
» И сина ти ставит' на сердара.“ Бољу ми је кулу начинио,
И постави мене за сердара,
За сердара његова сената.
· Сенатор Мартинићки. Знадем добро, Бошковић-сердару, И моја је тадер изгорела,
И нама је куле поградио, И постави мене за сената, Што за Фајду, кад га изгубисмо !
Војвода Пилетић. Сви кажете муку од Турака, На послијед радост и весеље, И ја ћу се вама жаловати, Већ за наше изгубљено сунце, Кад нам царске војске ударише, Пипери се моји предадоше,
34)
885
360
со с» сл