Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

"356

Кад ни Турчин бјеше ударио,

И сподоби Брда неколико,

Ја се с тобом затворих у кулу Бранисмо се, доклен узмогасмо, Кад не турске силе освојише, Ми од јада кулу запалисмо, Запалисмо, пак је остависмо,

Па у нашег књаза долазисмо, Књаз изрече, па и не порече:

· „Баш аферим, Бошковић-сердару ! »јер се не кће предати Турцима, „Но си своју кулу запалио; „Бољу ћу ти кулу оградити

» И сина ти ставит' на сердара.“ Бољу ми је кулу начинио,

И постави мене за сердара,

За сердара његова сената.

· Сенатор Мартинићки. Знадем добро, Бошковић-сердару, И моја је тадер изгорела,

И нама је куле поградио, И постави мене за сената, Што за Фајду, кад га изгубисмо !

Војвода Пилетић. Сви кажете муку од Турака, На послијед радост и весеље, И ја ћу се вама жаловати, Већ за наше изгубљено сунце, Кад нам царске војске ударише, Пипери се моји предадоше,

34)

885

360

со с» сл