Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
Ја остадох јадан на сриједи, Затворих се у жалосној кули Са мојијем братом попа-Ристом, Око мене седам осам брата, Затвори се Вуле капетане
У његову камену пећину
Су четири брата Марковића,
У затвору пет неђеља дана,
Па на мене Турци навалише, Тежи бјеху Пипери нег Турци, Књаз ми посла два момка сокола, Два витеза и храбра јунака,
Од Цетиња Мартиновић-Сава,
И од Чева Петровића Рама,
И сву турску војску пријеђоше, Пријеђоше ноћу без мјесеца,
И широку Зету пребродише,
И на кулу моју -долазише,
Тек што бјеше огрануло сунце, Пак ме девет огрија сунада, Кад ја виђех два храбра витеза, Избавише мене од Турака,
Пак ме добро припознаде књаже, (Сенатство ми даде и војводство, А Риста ми стави капетаном. Ах какво сам добро изгубио ! Дошло ми се, браћо, помамити Од велике туге и жалости,
И чујте ме, браћо Црногорци ! А и ту бих жалост преносио, Но не могу јаде подносити, Душмани се наши посилише,
370
375
380
985
390
995