Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

Ја остадох јадан на сриједи, Затворих се у жалосној кули Са мојијем братом попа-Ристом, Око мене седам осам брата, Затвори се Вуле капетане

У његову камену пећину

Су четири брата Марковића,

У затвору пет неђеља дана,

Па на мене Турци навалише, Тежи бјеху Пипери нег Турци, Књаз ми посла два момка сокола, Два витеза и храбра јунака,

Од Цетиња Мартиновић-Сава,

И од Чева Петровића Рама,

И сву турску војску пријеђоше, Пријеђоше ноћу без мјесеца,

И широку Зету пребродише,

И на кулу моју -долазише,

Тек што бјеше огрануло сунце, Пак ме девет огрија сунада, Кад ја виђех два храбра витеза, Избавише мене од Турака,

Пак ме добро припознаде књаже, (Сенатство ми даде и војводство, А Риста ми стави капетаном. Ах какво сам добро изгубио ! Дошло ми се, браћо, помамити Од велике туге и жалости,

И чујте ме, браћо Црногорци ! А и ту бих жалост преносио, Но не могу јаде подносити, Душмани се наши посилише,

370

375

380

985

390

995