Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
858
Грме топи на турске градове Без престанка и ноћу и дневи, То ми не да заспат ни починут.
Сердар и сенатор Жтупски. Знам, војвода Пилетићу ! | Чујем и ја турачко весеље На крвавом граду Никшићкоме, Како су се Турци посилили, Чини им се, да су сви крилати, Тутањ стоји по Херцеговини, Ми плачемо јадни на све стране, Баш плачемо, и невоља нам је, А близу сам града Никшићкога, Разумјећу све турско весеље, Ах та жалост до Бога једнога !
Војвода Милан Васојевић.
Плаче ка мало дијете.
Знам, сердару и наша господо ! Пјевају ни тице на све стране, Птице славље умиљате гласе, Сад кукају црне кукавице
У 'ве наше горе и планине, Што ће јадни моји Прекокомци, Тужне ли су дане дочекали!
А бјесмо их мало избавили, Кад спржисмо града Колашина, Васовићи моји оживјеше,
И Хашане ћасмо избавити,
Но несретну уру дочекасмо,
400
405
41()
415
490