Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

858

Грме топи на турске градове Без престанка и ноћу и дневи, То ми не да заспат ни починут.

Сердар и сенатор Жтупски. Знам, војвода Пилетићу ! | Чујем и ја турачко весеље На крвавом граду Никшићкоме, Како су се Турци посилили, Чини им се, да су сви крилати, Тутањ стоји по Херцеговини, Ми плачемо јадни на све стране, Баш плачемо, и невоља нам је, А близу сам града Никшићкога, Разумјећу све турско весеље, Ах та жалост до Бога једнога !

Војвода Милан Васојевић.

Плаче ка мало дијете.

Знам, сердару и наша господо ! Пјевају ни тице на све стране, Птице славље умиљате гласе, Сад кукају црне кукавице

У 'ве наше горе и планине, Што ће јадни моји Прекокомци, Тужне ли су дане дочекали!

А бјесмо их мало избавили, Кад спржисмо града Колашина, Васовићи моји оживјеше,

И Хашане ћасмо избавити,

Но несретну уру дочекасмо,

400

405

41()

415

490