Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

959

Љуто пиште ђеца по нахији, Јер су турској сили у жвалице. И чујте ме, браћо Црногорци, Како ми се свијет преврнуо! Једва чекам уру и мегдане, Да би своју изгубио главу,

Да не гледам Гусињеску нахију, Да је мене не одузму Турци, Па бих радиј главом погинути Него таку уру дочекати,

Јер их бјесмо скоро избавили,

Сердар Ровачки.

Добро знадем, војвода Милане! Није теке тебе проширио, Но је многе Србе избавио,

Све Дробњаке и шњима Шаранце

И Пивљане до широка Лима

7 ћј Ј

И до Таре воде валовите, Грдно с главе данас погибосмо.

Новица Церовић. Да шенати и ви великаши ! Све кукамо, помоћ' не можемо, Све кукамо и све наричемо !

Што зборимо, што стић' не можемо !

Књаз погибе, а ми остадосмо, Пак немојте да се препаднемо, У добру је лако добровати,

На муки се гледају јунаци, Пак немојте да ни срца клону,

430

435

44()

450