Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

968

Да су храбри и тако паметни,

Бог ти дао у рају насљедје,

Нама свима здравље и весеље

Иза ове велике жалости! 545

Књагиња Даринка устане се на ноге међу народом. Вас

народ у круг на поље. Шета се између народа. Штњом шета

Никола, Мирков син. Вас је народ окренуо очи на свијетлу књагињу, и хоћаху започети штогод, но не мнгу књагињу вријеђати. Сваки мучи. Књагиња Даринка призове три четири сауге, и даде им заповијед, да јој донеседу књажеву одору и све знакове књажевске. Олуге ју хитро послуштше, носе кљажеву одору међу народом, дадоше књагињи у руке.

Вас народ цмили и плаче.

Књагиња Даринка прихвати Николу, сина војводина, и стави на њ знакове и одору књажевску, пољуби га и благослови га. Никола књагињу у руку као своју стрину. Изводи га

међу народом.

Књагиња Даринна.

Божја помоћ, витешки народе!

Иза наше велике жалости

И тужнога дана чемернога

Сад ви јављам радост и весеље, Честито ви изнова весеље, . 5. Новог књаза и новога дана,

Да ви буде срећан и радостан, Богољубив на своје народе,

Да ви буде срећан и повољан,

Да му Бог да Филозофску главу 555 И витешко срце Данилово

И његову мудрост и хитрину

И његову храброст пи јунаштво,

И да љуби народ као себе,

сл =>