Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
968
Да су храбри и тако паметни,
Бог ти дао у рају насљедје,
Нама свима здравље и весеље
Иза ове велике жалости! 545
Књагиња Даринка устане се на ноге међу народом. Вас
народ у круг на поље. Шета се између народа. Штњом шета
Никола, Мирков син. Вас је народ окренуо очи на свијетлу књагињу, и хоћаху започети штогод, но не мнгу књагињу вријеђати. Сваки мучи. Књагиња Даринка призове три четири сауге, и даде им заповијед, да јој донеседу књажеву одору и све знакове књажевске. Олуге ју хитро послуштше, носе кљажеву одору међу народом, дадоше књагињи у руке.
Вас народ цмили и плаче.
Књагиња Даринка прихвати Николу, сина војводина, и стави на њ знакове и одору књажевску, пољуби га и благослови га. Никола књагињу у руку као своју стрину. Изводи га
међу народом.
Књагиња Даринна.
Божја помоћ, витешки народе!
Иза наше велике жалости
И тужнога дана чемернога
Сад ви јављам радост и весеље, Честито ви изнова весеље, . 5. Новог књаза и новога дана,
Да ви буде срећан и радостан, Богољубив на своје народе,
Да ви буде срећан и повољан,
Да му Бог да Филозофску главу 555 И витешко срце Данилово
И његову мудрост и хитрину
И његову храброст пи јунаштво,
И да љуби народ као себе,
сл =>