Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
365 Знам да ти је без Данила криво, Није брата, што не роди мајка, Божја воља намири га сином. Кљагиња Даринка: Живио књаз Никола ! Вас народ : Жи-
вио књаз Никола ! Књагиња га води за руку, »“ Мирко јој се поклони и пољуби је у руку, и захвали јој срдачно ; одводи га његовој мајци !
Стано моја, ти моја јетрво ! 590 Син ти срећан и књаштво изнова !
Да насладиш и срце и руке, |
И да будеш с сином задовољна,
Да га љубиш и да се похвалиш,
А он тебе као своју мајку, 595 Да весело дане пролазите,
Да нагледаш добро ·-спротињу,
Спротињи да напуниш руке,
Да ти моле Бога твоме сину
За његову радост и весеље, 600 За обрану овога народа.
Војводиница.
Хвала тебе, књагињо Даринко,
И вашему срцу жалосноме !
И моје је љуто обрањено,
Фала вама на вашој доброти ! 605 Војводиница љуби књагињу у руку и поклони јој се. Кња-
гиња Даринка: Живио књаз Никола! Вас народ: Живио ! Сенатори и војводе црногорски захваљују књагиљи;
Фала теби, свијетла књагиња,
И твојему срцу јуначкоме! гкалостне не мало развесели,