Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

365 Знам да ти је без Данила криво, Није брата, што не роди мајка, Божја воља намири га сином. Кљагиња Даринка: Живио књаз Никола ! Вас народ : Жи-

вио књаз Никола ! Књагиња га води за руку, »“ Мирко јој се поклони и пољуби је у руку, и захвали јој срдачно ; одводи га његовој мајци !

Стано моја, ти моја јетрво ! 590 Син ти срећан и књаштво изнова !

Да насладиш и срце и руке, |

И да будеш с сином задовољна,

Да га љубиш и да се похвалиш,

А он тебе као своју мајку, 595 Да весело дане пролазите,

Да нагледаш добро ·-спротињу,

Спротињи да напуниш руке,

Да ти моле Бога твоме сину

За његову радост и весеље, 600 За обрану овога народа.

Војводиница.

Хвала тебе, књагињо Даринко,

И вашему срцу жалосноме !

И моје је љуто обрањено,

Фала вама на вашој доброти ! 605 Војводиница љуби књагињу у руку и поклони јој се. Кња-

гиња Даринка: Живио књаз Никола! Вас народ: Живио ! Сенатори и војводе црногорски захваљују књагиљи;

Фала теби, свијетла књагиња,

И твојему срцу јуначкоме! гкалостне не мало развесели,