Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

Фала теби на твојој доброти,

Ти си свагда међу нама била, 610 Ти си била нама прва слава,

Љубимо те као господара,

Љубимо те и љубићемо те

И од сада како и до сада.

Вас народ приступа, и љуби књагињу и новога књаза у руку. Долазе два консула, приступају књагињи и књазу, љубе их у руку.

Консуо руски Петковић.

Божја "помоћ, народна госпођо ! 615 Руски ме је царе отправио,

Да ја дођем на жалост велику,

И изнова радост да честитам,

Да новога књаза ја честитам

Сам га царе данас потврђива.

Нови књаже, честита ти здравље 620 Иза ваше велике жалости,

Судба божја, несрећа домаћа,

Честитам ти изнова госпоство,

Цар руски га тебе потврђива.

Књаз Никола.

Фала тебе, царска вјерна слуго! 625 Фала цару и његовом царству

И његовој великој доброти,

Јера се је брзо споменуо,

Да он моје потврђива књаштво.

Посланик се поклања са свим ниско и одлази,