Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

27

ње

„Ако нећеш тако оправити, „Бијели ћу Окадар оставити, „Оставићу Скадар ни Бојану, „Оставићу земљу Румелију,

„Да се љути шире Црногорци, „Да се шире земљом Румелијом. „ А ти царе, драги господаре, „Ти ако си мудар и разуман, „Залуду си мудар и разуман, „Тек не знате шта су Црногорци. „Какви су ти љути Црногорци „Као мрки на планини вуци, „Кад настану земљу Румелију, „И тебе ће царе дојадити.

„Него чујеш, царе господаре, „Ја ти више Скадар чуват неђу, „Ја ти више пандуроват нећу, „ја ти више везир бити нећу, »Но отидох Бошни земљи равној, »Ту ђе ме је була окотила,

„И ђе ме је пасом офоила.

„ А ти, царе, драги господаре, »ако тако ти не оправио.

„На ум пало ти на моје бесједе,

„На ум пало ти што ти везир вика,

„Ка и оће брзо, ако Бог да. »Удриће ти љути Црногорци,

„ Удриће ти са седам крајева; „Што је више преша говорити, ЂУ Стамбол ће тебе додијати.“ Кад је царе књигу разумпо, Удари се царе уз кољено,

25

30

35

4()

95