Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

26

ита"

Сад да си ми здраво и весело,

Црна Горо, дична породице !

Нек се с тобом сви Славени диче,

Јер си стожер међу вихорове. 795

#. Удар турски на Црмницу.

Књигу пише Скадарски везире,

А шиље је преко Румелије

А на руке цару честитоме:

» Чујеш ли ме, царе господаре,

„јес' ли чуо, јес ли разумио, 5 »Да је љута змија настанула,

„Па Цетиње насред Горе Црне,

Змија љута књаже Петровићу.

„Робље роби, а сијече главе,

„Разваљује цареве градове 10 » [0 залуду мени мило није,

удли што је Жабљак развалио,

» У живо ме срци ударио.

»Но чу ли ме, драги господаре,

Ако нећеш силу окупити, 15 » Ударити на Карадаглију,

„Изгорети огњем свуколику,

»Поробити мало и велико

»До Котора града латинскога,

» Ту оставит' брата за већила, 20 „да већила царева везира,

» И доватит узгред и Приморце

» До широка поља Паштровскога,