Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

Но бој бију, а сијеку главе. Тако траје два мјесеца данах, Не могоше напредовал“ Турци. У то књазу добра срећа била У његову потребу војничку,

Јер имаше добра пријатеља, Франц-Јосифа од Беча ћесара; Посла књазу праха и олова

И остале потребе војничке,

То му Фала и данас и вазде

На његово добро пријатељство ! У то уста царе Николаје

(0 договором бечкога ћесара, Написаше два ситна фермана,

У Стамболу Авдулу султану,

Да он враћа с Црне Горе војску, Ако жели шњима пријатељства. Кад султану два Фермана до'ше, Султану се од ино не може, Већ поврати силну своју војску, А са својом вељом погибијом, Јер је много војске изгубио,

И велику хазну потрошио,

Бој бијући два мјесеца данах Са Данилом Петровићем књазом, Са слободном Црном Гором малом, Која вазде у слободи живи,

И живјеће до суђена дана,

Јере носи срце Душаново.

А ви други његови потомци! Ви тргујте и теците благо,

И слушајте хоџе на мунаре.

760

780

195

790