Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

БИ

Доисто ти турску вјеру дајем, Што ћеш крити, кад се оће знати 2 Но све кажи, што је и како је.

Поп ТујЕ.

Нисам пророк, нил' сам прорицао, Зар ме питаш, оће л' киша наћи2

Мудијер аскер. Де, знам, попе, да пророк нијеси, А и тога има у свијету, Најбољи је пророк наш Сурула, Хоји ни је ћабу потврдио, Пророци се други не вјерују, Не одбацај куке на откуке, Ни замршуј хајдучке трагове, Него кажи, што ти књига пише, И другом ти турску вјеру дајем/ Правом вјером и нашега дина, Кажи право, и не бој се глави.

Поп Ћук дрнктећи. Од зета ме књига допанула, Кћер сам уда у село Ћеклиће, У Ћеклиће за Матановиће, А ту има сердар и војвода, Оба брата од једне су мајке, Вазда стоје на равно Цетиње, То су књазу биле вјерне слуге, А мојојзи кћери два ђевера, Па ми тако моја кћерца пише,

1000

1005

1010

1015

1020