Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

Џа из књиге нешто љеште знадеш,

Са свијем су бевумне будале, Сад видимо, што се урадило, Притиште не безумна Фукара, Мудијери и некакве прде, Некакве ни ћесе упртише, Које мичу по петнаест ока, Пак и бреме дрва на рамена, И некакву тешку мушкетину И некакве гаће расохате,

А већ више џевердара нема, Ни широке гаће ни чакшире, Ни у појас од срме оружја, Нема више нама турковања.

Арслан бег Мушовић. уздану из свег срца и одјекну.

Чујете ли, од Никшића Турци! Што сам заста у моја времена И чита сам све турске ћитапе И у књиге чита великаше,

Све цареве и друге краљеве, Мудрост виђех једну одабрану Од владике Петра Петровића. Бој бијаше са Херцеговином

И пространом Босном до Србије И широком земљом Арбанијом, Па и ако шњима ратоваше,

Он тражаше старо пријатељство, И својаше Турке пријатеље, | И стару им вјеру помињаше,

1210

1245

1220

1925

1230

1935