Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

то

Сви Бошњаци и сви Херцеговци,

Арбанаси до по Румелије,

Плахи клону, а бољи утече, 1180

Већ у Црну Гору камениту,

Сиротињу неће ни тицати,

Остави их нама измећаре,

Да ни реде земљу и државе.

Прави Турци, што с Муратом дбше, 1185

Сви се Турци натраг повукоше,

Кад ђедове наше потурчише,

Међу нама не оста Турчина,

Кој' је прави Турчин од искона,

Но осташе неки сиромаси, 1190

Што немаху куће ни баштине,

Ни никаква халта ни заната,

Цигани су турски измећари,

Међу нама такве оставише.

Ми нијесмо ни Срби ни Турци, 1195

Ни сме вода, ни смо вино право,

Но некакве грдне потурице.

Што су наши стари пријед били,

Па су они баре турковали,

Овај свијет добро проходили,

А ми, браћо, њиови потомци, 1200

Бећ ни више турковања нема,

Изгубисмо обадва свијета.

Све изказах, што је и како је,

Сад кажите царском мудијеру,

Сабља турска за мене готова. 1205 Сви Турци из гласа;

Истина је, добар Апајлијо!

Кажеш право, српску књигу имаш,