Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

892

„ арбанасе избране јунаке, „Грдана ће ве прђа спопанути, „Тужна жалост и брука велика,“ Не кће њега паша послушати, Но се томе паша подругује, Владика је дивно погодио,

Јере од нас бруку направише, Великаши сви главом платише, Орамотном их смрћу изгубише. Оно бјеше Филозофска глава, Куд та срећа, да га послушасмо !

Амајлија Везировић.

Право збориш, с града капетане !

Бојимо се од вјере каурске, Да се не би који посветио, Радиј' се је Турчин разгубати Но каурску вјеру прихватити, Џа да би се у њу посветио.

Гано Љуца.

Апајлијо, што за свеце кажеш Прави Турци светињу не љубе, А каури добро свеце љубе,

Па их добро свеци помагају. Да л' не виђе, болан Аџајлијо, Омер паша кад од цара дође, Са свом силом од дара нашега, И удари црногорском књазу, Удари му су четири стране,

А три паше у Никшиће дбше,

1270

1275

1280

1290

1295