Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

| Љ Који знаде војску окупити И на мегдан бојни поставити. Ко највише посијече глава, Најбољи је сколар међу њима, Мудрине им друге не требује. Јеси л' чуо, царе, што се чита, Како бјеху припели Шћепана, И како га за цара ставише, Који бјеше сколан и научен, Рускијем га царом називаху, Па кад Турци гору околише И на Црну Гору ударише,

СОкри се Шћепан ка ћук у плотину,

Црна Гора војсци се обрани,

Па Шћепана ружно нагрдише, Мјесто цара скитницом га зваху, Сколарство му ништа не помога.

Што ће сколан човјек међу њима“

Он је сколан кад је добар јунак, Тако броје сада Црногорци.

Цар. Истина је, велики везире, Е таквога најбоље цијене, Ма сам чуо многе разговоре, Да он није добар за свој народ, Ко не игра по његовој ћуди, У њега су ћуди наопаке.

Велики везир.

Наопак је, ко га не претрпи, Ко га трпи, он наопак није.

1660

1665

1670

1675

1680