Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

408

Пала

Цар. Може ли се довијек трпити 2 1685 Ко не може, он је искочио, Али тако, али већ никако, А неки су главом погинули.

Омер паша.

Ја баш знадем најљепше казати,

Не требује много разговора 1690 Којега ће за књаза ставити.

Допала ме ситна бурунтија

Од крајине равне Арбаније,

С Подгорице од Осман-агића,

Да су књаза они поставили 1695 Мирковога од истине сина,

Он је сколан од обије руке,

И за перо и још за војништво,

Учио је у школе Француске

И читаву школу савршио, 1700 И мудра је глава настанула,

Џуних има двадесет година,

А ето се у новине чита,

Никола је књазем постануо.

Цар. Тре руке, и гледа Омер-пашу.

Омер-палпо, збиља је истина 2 1705

Омер паша.

Истина је, мој честити царе, Кад би теби ја ишта слагао, Ко би мени икад вјеровао