Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
Преузимање:
Приказ у BnLViewer-у
408
Пала
Цар. Може ли се довијек трпити 2 1685 Ко не може, он је искочио, Али тако, али већ никако, А неки су главом погинули.
Омер паша.
Ја баш знадем најљепше казати,
Не требује много разговора 1690 Којега ће за књаза ставити.
Допала ме ситна бурунтија
Од крајине равне Арбаније,
С Подгорице од Осман-агића,
Да су књаза они поставили 1695 Мирковога од истине сина,
Он је сколан од обије руке,
И за перо и још за војништво,
Учио је у школе Француске
И читаву школу савршио, 1700 И мудра је глава настанула,
Џуних има двадесет година,
А ето се у новине чита,
Никола је књазем постануо.
Цар. Тре руке, и гледа Омер-пашу.
Омер-палпо, збиља је истина 2 1705
Омер паша.
Истина је, мој честити царе, Кад би теби ја ишта слагао, Ко би мени икад вјеровао