Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

80 Зелен шатор од зелене свиле. 120 Није шала, моја браћо драга Није шала четири везира И велики паша од Битола, Од Битола већ из Цариграда, И велики барски капетане. 125

2

Ту се сила веља окупила,

Ту се силни стадоше везири,

Стадоше се и ту погодише,

Погодише и разговорише

Куд ће који везир ударити. 130 Три пођоше у Бјелопавлиће,

А четврти Блатом широкијем,

Извезе се заврх Сутормана,

Као да ће удрит' на Црницу.

А бијела кликовала вила 135 Сутормана восокога врха,

А дозива Виру црничкоме

А на име Петра капетана:

»2ло то јутро, Петре капетане,

„Како си се добро зафалио 140 „Да ти на се нећеш пуштат Турке,

„ У дрише ти Турци на Црницу,

» Удрише ти Турци на Лимљане.,“

И овако Петар бјеседио:

»Мучи вило, с каменом ти било! 145 „Неће Турци никад на Црницу.

»Но у прва доба и времена,

» Кад су приђе Турци ударали, = » Ударише, ништа не примише,

» седамдесет и седам хиљада Е » И вељије до седам везира;

сл =