Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

Зи

„Што остаде малој Гори Црној, » [0 им доспје светитељ Илија; | »Они ками што је остануо.

„ Увезе се Блатом широкијем,

„ А пуштаје светитељ Илија,

» Он пуштаје муње и громове, „Разваљива све турске бродове; »Они ками што се повратио „Дрници је име обредио,

„Да Црница турска је граница, „Да ј пи данас тако зову Турци. „Него ви сте лажљивице виле, „Бог убио ко вама вјерује !“

У ријечи које говорише,

А Лимјанске куће задимише, Па говори од планине вила: „Ја јесмо ли лажљивице виле

» А оно виђи, Петре капетане, „Како горе куће у Лимјане.“ Ма ни Петар не сједи залуду, Но је једну књигу направио,

А шиље је племену Цеклину

А на руке војводи Вилипу:

»О чу ли ме, војвода цеклински, „Дигла се је проклета аждаја »да прождире шаку сиротиње, »Но рад Риста и часнога крста, „Хајде скупи Ријечку нахију

» И остале ломне Цеклињане, »Дођи шњима Виру на пазару, » 2 ме Турци уватише жива,

»Е ми Турци пазар преузеше,

155

165

170

175

180