Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
__ 18
~
ковић, Сава Пламенац, барјактар Станко Љуботињанин и ОтеФан Грађанин, Богдан Калуђеровић и Богдан Ђурашковић, Вукас Љешевић; два попа: поп Буро Кусовац, поп Луко Оздринић.
Обилић чува врата, и шета се обично; долази до царева и патријара, покажива им: Прну једна златна тица испред на-
шег двора, кан' да муња бинту.
Цареви. У смијех.
Каква тица, Обилићу # Овдје тица нпкаквијех нема. 1775
Милотш Обилић.
Тица бјеше или нешто друго, Ма пролеће страшно кано муња.
Цареви.
То ће бити нама нешто ново.
~ Обилић.
На обично мјесто. Долази вратима књаз црногорски Данило, покорно приступа к Обилићу, називајући божју помоћ. Добро дошб нама, нови госте, Мило ми је, јер ми посвједочи, 1780 Јер те бјеху узели на спрдњу, Но ми кажи, ко си и окле си 2
Данило.
Србин прави јесам Црногорац, Но могу ли у двор улазити