Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

__ 18

~

ковић, Сава Пламенац, барјактар Станко Љуботињанин и ОтеФан Грађанин, Богдан Калуђеровић и Богдан Ђурашковић, Вукас Љешевић; два попа: поп Буро Кусовац, поп Луко Оздринић.

Обилић чува врата, и шета се обично; долази до царева и патријара, покажива им: Прну једна златна тица испред на-

шег двора, кан' да муња бинту.

Цареви. У смијех.

Каква тица, Обилићу # Овдје тица нпкаквијех нема. 1775

Милотш Обилић.

Тица бјеше или нешто друго, Ма пролеће страшно кано муња.

Цареви.

То ће бити нама нешто ново.

~ Обилић.

На обично мјесто. Долази вратима књаз црногорски Данило, покорно приступа к Обилићу, називајући божју помоћ. Добро дошб нама, нови госте, Мило ми је, јер ми посвједочи, 1780 Јер те бјеху узели на спрдњу, Но ми кажи, ко си и окле си 2

Данило.

Србин прави јесам Црногорац, Но могу ли у двор улазити