Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

Више не знам, што је и како је, Но ево ме сада међу вама.

Е ' Ови у смијех и у задовољство.

Владика Петар.

Ето, Станко, па сад карај сина, 1905 Кад је тако с Турцима радио, Могу му се опростит' погрјешке.

Прикупљају се и други Црногорци.

Вук Мићуновић.

Повнајем га да је Црногорац, Тек заприча с вама о јунаштву.

Владика Петар.

Црногорац по истини, Вуче, 1310 Мој синовац, син је од војводе.

Вук Мићјновић.

Ја разумјех, наш свети владико,

Е о турској погибији прича,

Такви су ми мили разговори,

Још се бране добро Црногорци, 1915 Нијесу се они истражили 7

Вук Мандушић. Не, Мићуновићу, ка у 30 час истражили, а ко би њих истражио! Да ли нијеси разумио, Мићуновићу, како који долази у нашем друштву од Црне Горе, тако вину комарду граде Цр-'

ногорци од Турака: 21%