Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
421
Поа
Миља. војвода Морачки.
Ти показа, књаже, неке стране: А како су моји Морачани, Боре ли се с градом Колашином #
Данило. И то ћу ти, војводо казати ! Колашин сам скоро разурио, 1930 Ту Фортице нема нити града, Ни турскога сина никаквога, Узео сам све листом Дробњаке, Ове Дробњаке и шњима Шаранце. Од Пиве сам нешто прикучио, 1935 Све до Таре јесам освојио И доњега града Колашина, По Бивора града згорио сам, И нахију Гусињску узео.
Миља војвода Морачки.
Радосно се смије.
Благо томе, ко је доживио, 1940 Да то види и да то помотри, Па кад умре, жалост му је мала.
Савић Радојев и војвода Пилетић.
Нека пасу по Штитову овце, Неће ми се Пиперп бојати, Да им овце не плијене Турци. 1945
Лале Дрекаловић.
Сви га, браћо, по нешто питасте, Почините, да га и ја питам.