Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

422 Како су ми ти Дракаловићи И остали Кучи поносити 7

Данило.

Овијема по нешто покавах,

А за твоје не могу казати, Јере нећеш задовољан бити

За њиову бруку и грдило.

Ема оћу нешто свакојако : Пуни су ти арбанаске ћуди, Нит' су Турци, нити су Латини,

Нилт' су наши Срби православни.

Ко им вишу пару мита даје, Сви играју по његовој ћуди, Турке врло и грле и љубе,

И примају турске афериме,

С главе су се они ископали, Главари им образ оцрнише,

И у Турке народ продадоше, Рављутих се, па им ударисмо, И цијеле куле изгоресмо,

И грехоте много учинисмо,

Ту покласмо мало п велико, Моја жалост, не сватих главаре, Робљу не ћах ништа учињети, Цак су данас Турке присвојили, Турци граде града на Медуну, Насред Кучах у Дрекаловићу.

Лале Дрекаловић. Џлаче.

1955

1960

1965

"1970