Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
422 Како су ми ти Дракаловићи И остали Кучи поносити 7
Данило.
Овијема по нешто покавах,
А за твоје не могу казати, Јере нећеш задовољан бити
За њиову бруку и грдило.
Ема оћу нешто свакојако : Пуни су ти арбанаске ћуди, Нит' су Турци, нити су Латини,
Нилт' су наши Срби православни.
Ко им вишу пару мита даје, Сви играју по његовој ћуди, Турке врло и грле и љубе,
И примају турске афериме,
С главе су се они ископали, Главари им образ оцрнише,
И у Турке народ продадоше, Рављутих се, па им ударисмо, И цијеле куле изгоресмо,
И грехоте много учинисмо,
Ту покласмо мало п велико, Моја жалост, не сватих главаре, Робљу не ћах ништа учињети, Цак су данас Турке присвојили, Турци граде града на Медуну, Насред Кучах у Дрекаловићу.
Лале Дрекаловић. Џлаче.
1955
1960
1965
"1970