Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

428

Колико је те наше Србије. Она да је веља ка Србија, Сам Бог знаде шта би урадила.

Цар Никола. Ја је нешто понајљешпе знадем, Каква јесте и колика јесте, Баш којој сам надодава руку.

Обилић.

Хвала Богу, чудних витезова ! Како који, тако сваки бољи. Видите ли све редом јунаке, Нису гори од првих банова !

Ох до Бога, ђе их је најмање,

А да их је ка мало краљевство, Све би наше царство проширили, И све наше круне би засјале, Узвисили разрушене цркве.

Реља Бошљњанин.

Јунаци су, баш им нема пара!

Јанко Сибиљанин. Ја их димно гледам и стимајем, Бољи ми се чине од банова, И врло су мудри и паметни,

Кад што зборе, ка да све сатворе,

Све покрупно а ништа на ситно.

Сердар Јанковић. Жјивова сам, браћо, у Котаре, Све сердаре знадем од Котара,

2070

2075

2080

2085

2090