Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

429

Каквих знадем страшнијех сердара, А ја виђу сада Црногорце, Пострашни су виђет но сердари.

Сердар Цмиљанић.

Баш су друбчи они од сердара,

Да л не видиш, силан Јанковићу, 9095 Баш мудрога њиног разговора #

Оврдари се ћаху понапити,

Пак послијед стану лудовати

И јунаштво с пићем покварити,

Виђи њина дивна разговора. 2100

Ђуро Кастријот.

Јунаци су као наши стари, Ма су мудриј но су наши стари.

Ћуро Деспотовић.

Да су мудри били наши стари, Као што су саде Црногорци, Не би било раздробљено царство. 2105

Иван бег Црнојевић.

Порастријезни се и слуша, што духови зборе, душа му се радује и весели врао, кад чује за њих што цареви и банови

зборе, прокашље се и лоче да збори. Ја сам слуша досад разговоре, Добро моју душу насладисте, Што за Црну Гору говорасте, За њиову мудрост и хитрину, За њиову храброст и јунаштво, · 2110