Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

430

Мите

Зборе мудри и паметни људи,

Ко се фали, е се и поквари,

И хвала је нека равличита,

Ко се хвали, а истину каже,

Ту кварења нема но мудрости, 2115 Како внаде управо казати,

Па и ја ћу мене похвалити,

Мене хвалит' и моју државу.

Ругајте се, и како ви драго,

Нек с: не хвали ниједна држава, 219() Нити царство, ни какво краљевство Прама моје храбре Горе Црне,

Јере царства могу војевати

Имовити јесу и богати,

И краљеви могу војеватл, 22105 Са свачим су они сигурани,

Из добра је лако војевати

И из добра мегдан задобити.

Но из чеса они војевују,

С каквом снагом и скаквом приправом, 2130 Колико је снаге и народа,

Колико је топа и градова

Колико је поља шпрокијех,

Колико је морах дубокијех,

Колико је богатих вароша! 2135 Од тог ништа међу њима нема

_ Ного Црна Гора и камење,

Па сад, браћо, мене осудите,

Зборим право или кажем криво; Каквијем се силам обранише, " 2140 И колико доба наживљеше,

Каквијем се силам' подупиру!