Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
430
Мите
Зборе мудри и паметни људи,
Ко се фали, е се и поквари,
И хвала је нека равличита,
Ко се хвали, а истину каже,
Ту кварења нема но мудрости, 2115 Како внаде управо казати,
Па и ја ћу мене похвалити,
Мене хвалит' и моју државу.
Ругајте се, и како ви драго,
Нек с: не хвали ниједна држава, 219() Нити царство, ни какво краљевство Прама моје храбре Горе Црне,
Јере царства могу војевати
Имовити јесу и богати,
И краљеви могу војеватл, 22105 Са свачим су они сигурани,
Из добра је лако војевати
И из добра мегдан задобити.
Но из чеса они војевују,
С каквом снагом и скаквом приправом, 2130 Колико је снаге и народа,
Колико је топа и градова
Колико је поља шпрокијех,
Колико је морах дубокијех,
Колико је богатих вароша! 2135 Од тог ништа међу њима нема
_ Ного Црна Гора и камење,
Па сад, браћо, мене осудите,
Зборим право или кажем криво; Каквијем се силам обранише, " 2140 И колико доба наживљеше,
Каквијем се силам' подупиру!