Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

ПИ ЦЕ „Ва Асана п његову војску“ „је ли с војском здраво у крајини, „је ли здраво п је ли весело, „Је ли пошо на село Крњице, „је л Крњице огњем опалио, „Поробио мало пи велико, „Изгорио огњем свеколико 2 „Је л' везао Колу капетана, Који стражи границом књажевом, » И Турчину не да извирити, „А камо ли слободно ходити „да занатом и својијем радом, „Води ли га Скадру бијеломе „У нашега скадарског везира 2 „је ли с војском напријед минуо, „Је ли доша на Сеоца Доња, „На јунака Милош-капетана 2 је л' Милоша ухватио жива, „Води ли га у нашег везира # ује л' колико напријед минуо, „На књажеву је л допро границу „је л' на цркву попео барјаке #

„Доћ' ли брзо, кад ћу му се надат #«“

Црне тице кад то разумјеше, Једна гракну, друга проговара: „Чуј не добро, Асанова љубо; „Ми смо јутрос право из Крњица, „И што питаш за Асана твога, „За Асана и његову војску, „Бисмо радо казат добре гласе, „Ал нећемо, но како је било.

» 40 јучер је здраво остануо,

4()

т0