Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

а ЖЕА „Да не бјеше Бранковића Вука,

„Њега божја поразила рука,

„И проклетог попа Пејовића

„Ив голема племена, Цеклина,

„Но проклети попе Пејовићу, 220) „Кадно бјесмо на Хоте удрили,

„Чибук пије, кафа му се вари,

„О Мухамедом те се барабари,

„Вијек тура плећи при плећима,

„ А прискаче среда Туркешина, 225 „Наше ваде црне утробице,

„ А кидају живе жигерице,

„А копају наше трепавице,

„И трзају наше кошћелице,

„Као онда, па и данас тако. 930) „Но чусте ли, моја браћо драга,

„На јединак Бога помолите,

„Часнијем се крстом прекрстите,

„А у Турке јуриш учините,

„А јакога Бога спомените 935 „И нашега Петра светитеља,

„Биће наша рука, ако Бог да,“

Како рече господин Борђија, Црногорце ка да медом таче. Црногорци на ноге скочише, 2 Ето ти их Виру црничкоме, Ето ти их пазару на Виру

На широку Пандурицу кулу. Ма говори попе Љуботински, Поп Кусовац из села Зачира: „Чујете ли, моји Црногорци, „Немој саде који што зборити,

ВУБОВЕ НАРОДНЕ Песме гх о

| >

> сл