Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

8 |

»Е ћу једну ријеч истурити. „Који бише они три јунака, „Три јунака три Црничанина, „Ивдадоше племе у Лимјане, »Ивдало их љето и година, Издала их браћа и дружина, »Издало их свијетло оружје ! »„Потегоше паре од Турака „Три багаша жутијех дуката,“ Но говори господин Ђорђија: „Остави се, драги попе Ђуро, »То нијесу наши разговори, уда то ће се послије зборити, „Пего хајте саде да удримо.“ У ријечи коју говорише,

А на турски оков ударише. А да ти је стати погледати, Како сложно они ударише, Ту побише турске барјактаре И побише турске буљубаше, Покидаше свилене шаторе, Три четири топа уграбише, И ту неке главе окидоше, Окидоше двадесет и четири.

2

Ма да видиш племе Љуботинско

Колико је чуда учињело,

У сами је Скадар записано,

Е су њага записали Турци. Докле Турци плећи обрнуше, Турци крачу, Црногорци скачу, Те их живе у руке ватају,

На муке им пасју ваде душу.

250)

22

ст

260

> с» сл

~ > > сл