Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

ја „»„Не би робље мога сачувати „» Од проклете руке Переспјанске.“ 105 „Кад то зачу Кола капетане, „Гласом виче, пали џевердара, „ А дозива доброга јунака, „По имену Новаковић-Марка ! »» 0] на ноге, моје десно крило, 110 „»јер ће на нас сад удрити Турци, „„Но покликни српску сиротињу, »„»О њима бјежи у мојим кулама, „» Има доста праха и олова, „„Дак у њима да се затворимо, 15 »„ » И вјечити спомен оставимо „»Нашем роду и прапраунуку.“ „Кад то јунак Марко разумио, „На јуначке ноге устануо, „Гласно виче, пушку опалио, 19 „И покличе српску сиротињу, „Затвори их у четири куле. „Ситно робље при земљи ставише, „Хитри момци на таване пбше, „Којих беше стотина пунана. 125 „А кад силни Турци доиграше, „Да тад коме бјеше погледати, „Како зорно на њих ударише, „На огањ их куле дочекаше, „Докле провре крвца у земљицу. 130 „Тада сила мало одступила, „Али огањ нигда не престаје, „Стоји вриска у куле војника, „Стоји писка дјеце недорасле, Али им је и невоља љута, 1538)