Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

442

„» А Турак' је тридесет стотина, „уред њима је хотски војевода, у»Хот Хасане стари мегданџија, „»Кога штију сви царски већили, „» И остали Турци крајичници. »» Сада чини како што сам знадеш.“ „Када књаже гласе разумио, „Хитро скочи на ноге лагане, „Па довати дивит и артију,

» И написа лист књиге бијеле, „А посла је у храброј Црници „На рукама Милош-војеводе,

» И сокола Пламенца сердара,

„И овако њима књаже каже:

» »Чујете ли, моје четовође, „»Глас ме такви јесте допануо, „»Да Крњице у невољи цвиле, »»Од Турака нашијех душмана, „» А највише Кола капетане, „»Којино је у бијеле куле

» »Су двијеста храбријех момчади, » »И осталом од крајине рајом „»Из затвора те се од њих брани, „»По потец те, вјерне моје слуге, „ „Брже боље да му поможете, „»И не дајте робље црногорско „»Да заробе кривовјерни Турци „ „Без великог проливања крвце, » А нећете много почекати,

„ „Браво ће ви Катуњани доћи.“ »Ону посла, другу направио,

„ Те је посла на Његуше равне,

210

215

280