Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
„Те на Турке скупно ударише. „ А силни се Турци обратише, 170 „ Убише се огњем жестокијем;
„Пушка пуца крв се пролијева,
„И што ћу ти даље поп јевати,
„ Тешком муком џут себи пробише,
„И у б'јеле куле уљегоше. 115 „Робље јадно кад браћу угледа,
„ Мало им-ве срце обрадова.
„Капетани ту се ижљубише,
„да јуначка здравља упиташе,
» И остала сва дружина листом, 180 » И ту тврду вјеру ухватише
„До једнога не пуштават куле
» У душманске у провлете руке.
„Но то време много не трајало,
уЈер покликну пребијела вила 185 „Сврх Голика (') високе планине,
„Зове вила на Цетиње равно
„По имену Петровића књаза,
» И овако њему говораше:
„»Овјетли књаже, на знање ти давам, 190 „»На Крњице удрише ти Турци,
» И ако им не пошљеш помоћи,
„ „Поробиће мало п велико,
„»Ивгореће огњем свеколико.
„Сам се брани Кола капетане 195 » » Са соколом Милош-капетаном
„ „Из бијелих на граници кула,
»»У којим су робље затворили,
„» И бране се огњем жестокијем,
о»АЛ не има до двјеста момчади, 9()()