Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

„Те на Турке скупно ударише. „ А силни се Турци обратише, 170 „ Убише се огњем жестокијем;

„Пушка пуца крв се пролијева,

„И што ћу ти даље поп јевати,

„ Тешком муком џут себи пробише,

„И у б'јеле куле уљегоше. 115 „Робље јадно кад браћу угледа,

„ Мало им-ве срце обрадова.

„Капетани ту се ижљубише,

„да јуначка здравља упиташе,

» И остала сва дружина листом, 180 » И ту тврду вјеру ухватише

„До једнога не пуштават куле

» У душманске у провлете руке.

„Но то време много не трајало,

уЈер покликну пребијела вила 185 „Сврх Голика (') високе планине,

„Зове вила на Цетиње равно

„По имену Петровића књаза,

» И овако њему говораше:

„»Овјетли књаже, на знање ти давам, 190 „»На Крњице удрише ти Турци,

» И ако им не пошљеш помоћи,

„ „Поробиће мало п велико,

„»Ивгореће огњем свеколико.

„Сам се брани Кола капетане 195 » » Са соколом Милош-капетаном

„ „Из бијелих на граници кула,

»»У којим су робље затворили,

„» И бране се огњем жестокијем,

о»АЛ не има до двјеста момчади, 9()()