Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

444

„А војводе кад књиге примише, „Сваки своју стаде купит' војску, » А најпрви војевода Машо

„Са соколом Пламенцом сердаром, „Кој с Црницом храбром командира, „Абер даше са књажеве куле, „Упалише топа аберника,

„Који абер кроз Црницу дава

»„ А разасла књиге на све стране. уједну посла капетан-Илији,

И у вњизи тако проговара:

»»О Илија, храбри мегданџија, „»Ситна ме је књига допанула »»ОД нашега свијетлога књаза, »»Да хитамо у Крњице мале, »»јер ни тешко у невољи цвиле. „»Но сад, брате, ако Бога знадеш! „» [и покликни Орбе око тебе

» »Од Годиња и од Бољевића

»»0 њима брже хитај у Крњице,“. » Ону посла, а другу направи, „Те је посла Станковић-Маркиши, „Напетану храброме витезу; „Трећу посла капетан-Мплошу,

„ А четврту Милош-капетану, „Пету књигу Тому капетану, „Шесту посла Бутору сердару,

„И тако им војевода пише:

„»Сад ал ипгда, браћо моја драга, „ „Ко је Србин и рода српскога. „ „Ради вјере и крста часнога „»Да је сваки хитро у Крњице,

265

270

215

280

295