Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
444
„А војводе кад књиге примише, „Сваки своју стаде купит' војску, » А најпрви војевода Машо
„Са соколом Пламенцом сердаром, „Кој с Црницом храбром командира, „Абер даше са књажеве куле, „Упалише топа аберника,
„Који абер кроз Црницу дава
»„ А разасла књиге на све стране. уједну посла капетан-Илији,
И у вњизи тако проговара:
»»О Илија, храбри мегданџија, „»Ситна ме је књига допанула »»ОД нашега свијетлога књаза, »»Да хитамо у Крњице мале, »»јер ни тешко у невољи цвиле. „»Но сад, брате, ако Бога знадеш! „» [и покликни Орбе око тебе
» »Од Годиња и од Бољевића
»»0 њима брже хитај у Крњице,“. » Ону посла, а другу направи, „Те је посла Станковић-Маркиши, „Напетану храброме витезу; „Трећу посла капетан-Мплошу,
„ А четврту Милош-капетану, „Пету књигу Тому капетану, „Шесту посла Бутору сердару,
„И тако им војевода пише:
„»Сад ал ипгда, браћо моја драга, „ „Ко је Србин и рода српскога. „ „Ради вјере и крста часнога „»Да је сваки хитро у Крњице,
265
270
215
280
295