Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

445

„ ујер ни тешко у невољи цвиле

„»Од Турака старији душмана,“

„Кад војвода књиге разаслао,

„Ни он неђе етојати залуду, 300 „Но окупља своје витезове.

„Капетане кад књиге стигоше,

„На јуначке ноге поскочише,

„Те развише свилене барјаке,

„Под њих купе избране војнике. 905 „Кој би пјешац, притегну опанке, „Остављају мајке п љубовце,

„ А чобани пребијеле овце,

„Нек их гоне проз планину вуци,

„Сваки хита, за Крњице пита. 310) „Први дође капетан Илија

„Са својијем братом стотинашем „И с јунаком Ђукановић-Томом „Кад дођоше Коли прам дворова, „Погледали на бијелу кулу, 315 „АЛ је кула у дим огрезнула

„Од тешкога праха пушчанога. „Промислише ере горе кула,

„Док не чуше Колу капетана,

„ Бе кров кулу попијева танко, 320 „А кликује пи живе и мртве,

„Соколећи браћу око себе.

„Тада викну капетан Илија:

„»Добро јутро, Кола побратиме !

„јесу ли ти досадили Турци, 325 „»И је ли ти ко жив претекао

„» Од твојега робља али друштва #«

„Кад то зачу Кола капетане,