Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

1 „И. соколе, Ђукановић-Томо, „Сад ал' игда, моји соколовп, „»Су нашије триста СОрбинова „„Да удримо њима на таборје, „»Па што коме Бог и срећа даде „ > његово свијетло оружје.“ „Како рече, на ноге поскочи, „А по среди схвати шеишану, „Пут табора јуриш учинио, „А за њим су Срби сустопице. „Кад се близу примаче окола, „Он подвикну грлом бијелијем: „»бБе си, курво, Бего Окадранине, „ »Куд си море с војском окренуо, „» До чије си допарб границе 2 „»Излаз' амо, да се огледамо.“ „дали Туре лјено не бијаше, „Но спопаде претила дората, „На Илију загон учинио. „А Илија схвати шеишалу, „На Турчина нишан саставио. „Пуче пушка ка да прогрмјело; » И погоди силнога Турчина, „У повије међу очи двије, „Па четверо проломи му главу, „ И посла га свецу Мухамеду „Да с њим пије слатку малвавију. „Теке паде турска поглавица, „Ту се с мјеста подигнула кавга, „Убише се огњем из пушака; „Нож сијева, крв се пролијева. „Усред турске војске огрезнули,

365

370

380

390