Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

КЕ

» И Бог да зна и милост његова, »Пиличника скапулал“ ли шћаше, »Пего у тој муки превеликој »Долећеше српски витезови,

» А најпрви Пламенац сердаре „Са соколом Машом војеводом, А за њима српски капетани, »„Стотинаши, храбри десечари,

» И остала по избору војска. „Кад војводе у Крњице дбше, „Кров крајину војску разредише, „И пред њу се с Турком поиграше, »Док дођоше на бијелу кулу, »Б'јелу кулу Синановић-Ђура, „Која бјеше пунана Турака. „Сви једанак Фиску учинише,

» Од које се Турци препадоше,

» Те од куле врата отворише,

„И из куле Турци побјегоше „Пут несретња села Драчевице. рАл' не дају момчад црногорска, „Но за њима хитро пристадоше, „И педесет глава уграбише, „Док их б'јели данак оставио,

» 4 каламрак нојца прихватила. „Драчевицу огњем запалили,

» У пепео те је претворили. »Отале се натраг повратише, »„Околише агу Асан-агу

» С буљубашом Мујом капетаном, » А са њима друга шест стотина. „И чу ли не, Асанова љубо:

400

(== сл

410

415

42()