Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

440 |

„Да имаде од сокола крила, „Не би пера пзнијела месо, „Но га хоће ухватит занаго.“ Када зачу турска Фатимија, Стаде кукат' како кукавица, А преврћат како ластавица, Кукајући пође код везира,

(С плачем дође, а плачно му рече:

» О) вевиру, зло му јутро дошло! „Ка ј| Асану моме у Крњице, „Заробише њега Црногорци.“ Кад то зачу скадарски везире, Зачуди се, и невоља му је,

Па кадуни тако проговара:

„Не бој ми се, Асанова љубо, „ Е тако му вјере и закона,

» И нашега поста рамазана, »дДок је мене на рамену глава, „Ништа бити Хасан-Хоту неће. ујер пл хоћу главу изгубити „И сву моју земљу Арбанију,

» АЛ" Хасана хоћу избавити.“ Захвали се, Бога не спомену, Кој Турчину ни помоћи неће. Тада везир на ноге скочио,

И довати дивит и хартију,

Те написа књиге на све стране, Да се купе војске изабране,

И овако Туре књиге пише: „Ко је Турчин и турског. имена, „Нека Скадру пита на крајину.“ За три дана и три ноћи тавне

БУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ 1Х

430)

445

450