Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

И погоди Тома капетана

У повије међу очи двије,

Ни жива га земља не дочека. У то се је Туре одвојило

Да објема посијече главе,

Ал' се хитро момче намјерило, По имену Ивовић Лазаре,

На капу му златна перјаница, Ал' не жали живот за поштење, Буљумбашу турску причекао, Те на њега обрну шишану,

И с црном га земљом саставио, Па извади јатагана свога,

На Турчина залеће се трком Да му пасју посијече главу. Али пушка пуче од Турака,

Те Лазара дивно погодила, Поломи му токе на прсима,

А кроз токе срце изгорела, Врх Турчина паде Лазар мртав. У то српска момчад долећеше, Мртву своју браћу уграбише. Тад се двије војске саставише' Једна другој веље муке дају.

У највишој муки и невољи Када бјеху јадни Црногорци, Долећеше два од горе змаја, Дв'је војводе Катунске нахије,

Иво Раков с Мартиновић-Марком,

А за њима млади барјактари, Под барјаке Срби оружани.

Кад дођоше двје српске војводе,

620

625

680

ср | с

645